Органска производња је позитивна за наше окружење, укључује употребу технологија које рационализују потрошњу енергије, а за паковање користи природне материјале, биоразградиву амбалажу, као и оне добијене рециклажом. Између органске пољопривреде и одржавања биодиверзитета и агробиодиверзитета постоји тесна повезаност.


Произвођачи органске хране користе већи број биљних и животињских врста, сорти и раса од конвенционалних система. Као последица тога, велики број генетичких ресурса који се користе као храна је сачуван, као и други корисни организми попут предатора, опрашивача или микроорганизама у земљишту, чији је број чак и повећан, што је такође добра страна овог пољопривредног система.


Прихватање метода органске пољопривреде захтева од произвођача да следе правила добре агрономске праксе (плодоред, коришћење органског хранива, сузбијање корова природним хербицидима), које чине органске производне системе биолошки много сложенијим од оних конвенционалних. Неки од разлога зашто треба користити храну из система органске производње су:


1. Бољег је укуса и здравија од конвенционалне - просечно органска храна садржи већи садржај витамина Ц, основних минерала као што су: калцијум, магнезијум, гвожђе и антиоксидансе. Органско млеко је богатијег садржаја у Омега 3 масним киселинама, витамину Е, витамину А (Бета каротен) и антиоксидансима од конвенционалног млека, присуство само 32, од 290 адитива дозвољених за употребу у производњи хране на територији ЕУ. Преко 440 пестицида који се користе у интензивној пољопривреди у виду остатака су присутни у храни. Такозвани прихватљиви ниво се израчунава за сваку од ових хемикалија и процењује се ризик од њиховог утицаја на човеково здравље. Веома мало се зна о томе нарочито о "коктел ефекту" (удружено дејство остатака више пестицида)



2. Употреба антибиотика није довољена - антибиотици који се као адитви додају храни ради убрзавања раста животиња, забрањени су јер изазивају отпорност резистентност бактерија на те и сличне антибиотике код истих тих животиња као и код човека и осталог што би било коректно имајући у види позитиван утицај органске пољопривреде на окружење.



3. Високи стандарди - органска храна долази од проверених извора, све фарме су подвргнуте инспекцији барем једном годишње



4. Брига о животињама - ниједан систем узгајања не води толико бриге о животињама као органска пољопривреда



5. Употреба генетички модификованих организама и њихових производа (ГМО) није дозвољена - генетичка модификација представља манипулацију генима када се ДНК једног организма уноси у други организам у лабораторији, у пољопривреди се врше најчешће две врсте генетских модификација чији су резултат усеви који су отпорни на хербициде (којима се уништавају корови) и усеви који су модификовани да излучују токсине који убијају инсекте.



6. Добробит животне средине - изнад свега бављење органском пољопривредом, између осталог, фаворизује спонтану флору и корисне инсекте и не делује штетно на човека и његово природно окружење за разлику од конвенционалне пољопривреде, осим тога производи мање угљен диоксида који доприноси глобалном загревању, загађења услед прскања и непожељног опасног отпада.



Славица Коџопељић дипл инг ратарства